Posts

Kopernik — godina koja je pripadala nama

-
Istorija astronomije Deo 11 · Frombork i Nirnberg, 1510–1543. Prethodni deo se završio na jednoj neobičnosti koja je u Ptolemejevoj knjizi stajala na vidnom mestu četrnaest vekova. U modelu svake planete pojavljuje se period od tačno godinu dana. Kod Marsa, Jupitera i Saturna to je vreme obilaska epicikla. Kod Merkura i Venere to je vreme obilaska deferenta. Pet potpuno nezavisnih naprava, sa različitim veličinama i različitim brzinama — a u svakoj od njih ista brojka, bez ikakvog razloga. Uz to, u tim modelima postoji još jedna pravilnost: pravci u epiciklima uvek su nekako vezani za pravac Zemlja–Sunce. Ptolemej to beleži kao računsku činjenicu i ide dalje. Pitanje koje niko nije postavio glasi: zašto bi Sunce imalo bilo kakve veze sa Marsom? Po zatečenom sistemu, nema nikakve. A pojavljuje se u svakoj planeti. Kanonik u Fromborku Nikola Kopernik (poljski Mikołaj Kopernik , latinski Nicolaus Copernicus , 1473–1543) rodio se u Torunju, u trgovačkoj porodici. Otac mu ...
Post a Comment
Read more

Sinus, sfera i sprava koja pravi pravu liniju

-
Istorija astronomije Deo 10 · Kusumapura, Bagdad, Maraga i Samarkand, 499–1450. Ptolemejeva knjiga je bila potpuna, tačna i zatvorena. Iz nje nije sledilo nikakvo pitanje — samo postupak. To je najgore stanje u kome jedna nauka može da bude: kad sve radi, niko ne pita zašto. U Evropi je zatim, u nekoliko vekova posle pada Zapadnog carstva, nestalo i znanje kako se knjiga koristi. Grčki se prestao učiti, Almagest se nije prevodio, a astronomija se svela na uputstva za računanje datuma Uskrsa. Nastavak priče odvija se drugde — u Indiji, pa u ogromnom prostoru od Španije do Srednje Azije. To razdoblje se u popularnim prikazima obično opiše u jednoj rečenici: „Arapi su sačuvali grčko nasleđe." To je netačno na dva načina. Nisu bili samo Arapi — bilo je Persijanaca, Jevreja, sirijskih hrišćana, Indijaca. I nisu samo sačuvali: napravili su alat kojim se Ptolemej mogao proveriti, proverili ga, i našli greške koje je bilo nemoguće zakrpiti. Indija: polovina tetive Arjabhata...
Post a Comment
Read more

Ptolemej — mašina koja je radila hiljadu četiristo godina

-
Istorija astronomije Deo 9 · Aleksandrija, oko 150. godine nove ere Hiparh je ostavio nedovršen posao i sam je to priznao. Napravio je model Sunca i model Meseca, prikupio posmatranja planeta, ustanovio da nijedan postojeći model ne odgovara podacima — i stao. Planete su bile pretežak zalogaj. Dva i po veka kasnije, u Aleksandriji, neko je taj posao doveo do kraja. Rezultat je knjiga koja je vladala astronomijom duže od bilo koje druge knjige u istoriji nauke — hiljadu četiristo godina neprekidno. O piscu se zna zapanjujuće malo. Klaudije Ptolemej (oko 100–170. n. e.) radio je u Aleksandriji; iz njegovih posmatranja znamo da je bio delatan između 127. i 141. godine. Ime Klaudije ukazuje na rimsko građanstvo, Ptolemej na egipatsko poreklo, pisao je na grčkom. Nikakve rodbine, nikakve biografije, nijedne anegdote. Nema veze sa istoimenom vladarskom porodicom. Ostalo je delo. Matematički zbornik ( Mathēmatikē syntaxis ) u trinaest knjiga. Kasnije se zvao Megistē — „najveć...
Post a Comment
Read more

Hiparh — ugao postaje broj

-
Istorija astronomije Deo 8 · Rodos i Aleksandrija, oko 150–125. p. n. e. Prethodni deo se završio na jednom nedostatku. Aristarh je morao da svoje rezultate iskazuje nejednakostima, jer nije imao način da uglu pridruži broj. Eratosten je imao sreću da mu ugao ispadne čist razlomak punog kruga. Ni jedan ni drugi nisu mogli da reše proizvoljan trougao — da kažu: ugao je toliki, dakle odnos stranica je toliki. Bez tog alata astronomija je mogla da meri samo ono što joj geometrija slučajno namesti. Sa njim, svaki trougao na nebu postaje računski zadatak. Čovek koji ga je napravio radio je na Rodosu i, po svemu što znamo, bio je najveći posmatrač antike. Zvao se Hiparh iz Niceje (oko 190–120. p. n. e.). Rodio se u Bitiniji, u današnjoj Turskoj, a najveći deo rada obavio je na Rodosu, ostrvu koje je tada bilo bogato trgovačko središte sa dobrim nebom. Od svega što je napisao sačuvan je jedan jedini spis, i to najmanje važan — komentar na pesničko delo o sazvežđima. Sve ostalo z...
Post a Comment
Read more

Eratosten meri Zemlju senkom u podne

-
Istorija astronomije Deo 7 · Aleksandrija i Sijena, oko 240. p. n. e. Aristarh je ostavio svet izražen u odnosima. Sunce toliko puta dalje od Meseca, Mesec toliki deo Zemlje, Sunce toliko puta veće od Zemlje. Sve povezano, ništa izmereno. Cela slika visila je o jednom broju koji niko nije znao: koliki je prečnik Zemlje . Postupak je, u načelu, bio poznat i izveden je još u četvrtom delu ovog serijala. Pomeriš se duž meridijana, izmeriš za koliko se promenila visina nebeskog pola, i iz odnosa pređenog puta i promene ugla dobiješ obim. Aristotel pominje da su „matematičari" dobili 400 000 stadija, ali ne kaže ni ko, ni kako, ni sa kojim podacima. Vrednost je, koliko možemo da sudimo, bila otprilike dvostruko prevelika. Ono što je nedostajalo bilo je vrlo prizemno: dva mesta na poznatom rastojanju i ugao izmeren pažljivo. Za to su bili potrebni podaci koje pojedinac ne može da prikupi — putni razmaci kroz celu jednu zemlju. Takvi podaci postojali su na tačno jednom mestu n...
Post a Comment
Read more