Posts

Šum koji nije hteo da nestane

-
Istorija astronomije Deo 32 · Holmdel i Prinston, 1948–1965. Ako se rastojanja između galaksija povećavaju, onda su nekad bila manja. To je jedini zaključak koji iz Hablovog merenja sledi neposredno, i on je otvorio pitanje koje je decenijama delilo astronome. Da li je svemir imao početak? Dva odgovora Žorž Lemetr , koga smo upoznali u tridesetom delu, izneo je 1931. predlog da je sve poteklo od jednog stanja ogromne gustine, koje je nazvao praatomom . Njegovim rečima, u parafrazi: svemir bi se mogao opisati kao raspad jednog jedinog kvanta, a ceo tok širenja bio bi nastavak tog raspada. Suprotno gledište izneli su 1948. Fred Hojl (Fred Hoyle), Herman Bondi Tomas Gold . Njihova zamisao se zove teorija stalnog stanja . Vredi je izložiti ozbiljno, jer nije bila glupost nego ozbiljan takmac. Polazna pretpostavka je da svemir izgleda isto ne samo sa svakog mesta — što iz Hablovog zakona sledi, kako smo izveli u tridesetom delu — nego i u svako vreme . Nema povlašćenog tr...
Post a Comment
Read more

Odakle Suncu energija

-
Istorija astronomije Deo 31 · Kardif, Harvard i Vašington, 1920–1939. Pitanje stoji otvoreno od dvadeset sedmog dela i vreme je da se zatvori. Sunce zrači ogromnu količinu energije, neprekidno, i to radi milijardama godina. Odakle mu? Odgovor koji je vladao ceo devetnaesti vek bio je da se Sunce sažima pod sopstvenom težinom , i da se pri sažimanju greje. Tu zamisao su razvili Helmholc i Kelvin, i ona je bila razumna — jedini poznati izvor energije koji je bio dovoljno velik. Kelvinov račun, koji smo izveli u dvadeset sedmom delu, davao je da tako Sunce može da izdrži oko trideset miliona godina . Problem je bio što je Zemlja starija. Geolozi su to tvrdili iz debljine slojeva stena, a posle 1907, kad je uvedeno datiranje pomoću raspada radioaktivnih elemenata, brojevi su porasli na milijarde godina. Spor između fizičara i geologa bio je žestok i trajao je decenijama. Postojao je, dakle, drugi izvor, i on je bio nepoznat. Šta je bilo poznato do 1920. Treba tačno nazn...
Post a Comment
Read more

Crveni pomak — svemir koji se širi

-
Istorija astronomije Deo 30 · Flagstaf, Brisel i Maunt Vilson, 1912–1931. Prethodni deo se završio na Slajferovom nalazu: tamne linije u spektrima spiralnih maglina nisu na svojim mestima, nego pomerene, i to kod skoro svih u istom smeru. Da bi se razumelo šta to znači, potrebna je jedna pojava koja do sada u ovom serijalu nije uvedena. Uvodim je sada, jer je sada istorijski i logički zatrebala. Doplerova pretpostavka Kristijan Dopler (Christian Doppler, 1803–1853), austrijski matematičar, izneo je 1842. u Pragu rad u kome tvrdi sledeće: ako se izvor talasa i posmatrač uzajamno približavaju ili udaljavaju, talasi stižu gušće ili ređe nego što su odaslati. Slika je jednostavna. Izvor koji miruje šalje talase u pravilnim razmacima; oni se od njega šire u koncentričnim krugovima. Ako se izvor kreće, svaki sledeći talas kreće sa mesta koje je malo pomereno — pa se talasi ispred njega zbijaju , a iza njega razvlače . Za zvuk je posledica poznata svima: pisak koji se približ...
Post a Comment
Read more

Velika debata i ploča na kojoj piše VAR!

-
Istorija astronomije Deo 29 · Vašington i Maunt Vilson, 1920–1925. Magličaste mrlje na nebu bile su poznate vekovima. Al-Sufi je 1964. godine opisao jednu u Andromedi kao mali oblak, kako smo videli u desetom delu. Šarl Mesje je 1781. sastavio spisak takvih mrlja — ne zato što su ga zanimale, nego da ih ne bi stalno mešao sa kometama. Heršel ih je katalogizovao preko dve i po hiljade i menjao mišljenje o njihovoj prirodi nekoliko puta, kako smo naveli u dvadeset drugom delu. Godine 1845. irski plemić Vilijam Pars, lord Ros (William Parsons), sagradio je teleskop sa ogledalom prečnika 1,8 metara — najveći na svetu narednih sedamdeset godina — i uperio ga u maglinu iz Mesjeovog spiska pod brojem 51. Video je spiralu . Dva kraka koja se uvijaju oko svetlog središta. Otkriće je bilo upečatljivo i nije objasnilo ništa. Šta je spirala od dvesta hiljada svetlosnih godina, i šta je spirala od nekoliko svetlosnih meseci — izgleda isto kroz teleskop, ako je jedna daleko a druga bl...
Post a Comment
Read more

Henrijeta Livit — zvezde koje mere daljinu

-
Istorija astronomije Deo 28 · Kembridž u Masačusetsu, 1893–1921. Paralaksa je otvorila vrata, ali ne daleko. Ugao opada sa rastojanjem, pa već na nekoliko stotina svetlosnih godina pada ispod merljivog. Do 1912. godine paralaksa je bila izmerena za nekoliko stotina zvezda — a Mlečni put ih ima milijarde. Metod preko HR dijagrama, iz prethodnog dela, dopire nešto dalje, ali i on traži da se zvezdi izmeri spektar, dakle da bude dovoljno sjajna. Ostalo je pitanje bez odgovora: kako izmeriti rastojanje do nečega toliko dalekog da se pojedinačne zvezde jedva razaznaju? Odgovor je došao od zvezda koje menjaju sjaj, i to na način koji niko nije tražio. Zvezde koje se ne drže reči Da zvezda može da menja sjaj, primećeno je davno. Mira u sazvežđu Kita, koju je 1596. zabeležio David Fabricijus, čas se vidi golim okom, čas nestane potpuno, sa periodom od oko 332 dana. Ime joj i znači „čudesna". Godine 1784, engleski astronom Džon Gudrik (John Goodricke, 1764–1786) proučav...
Post a Comment
Read more

HR dijagram — slika u kojoj je praznina najvažnija

-
Istorija astronomije Deo 27 · Potsdam i Prinston, 1905–1914. Prethodni deo se završio na Morinoj oznaci c — onim zvezdama koje imaju isti spektar kao druge, ali sa upadljivo uskim i oštrim linijama. Pikering je to smatrao nepotrebnom sitnicom. Ovaj tekst je o tome šta se dogodilo kad je neko tu sitnicu shvatio ozbiljno, i kad je zatim uzeo dve veličine koje su odavno bile poznate — sjaj i spektralni razred — i prosto ih naneo jednu prema drugoj na papir. Rezultat je dijagram koji je i danas najvažnija slika u proučavanju zvezda. Prividni i stvarni sjaj Pre nego što pređemo na dijagram, moramo razlikovati dve stvari koje su se do sada u ovom serijalu mešale. Prividni sjaj je ono koliko nam se zvezda čini sjajnom. To je ono što je Hiparh razvrstao u šest magnituda u osmom delu. Zavisi od dve stvari — od toga koliko zvezda stvarno zrači i od toga koliko je daleko. Stvarni sjaj (kaže se i sopstveni sjaj, ili luminoznost ) je koliko zvezda ukupno zrači. To je njeno svoj...
Post a Comment
Read more