Posts

Crveni pomak — svemir koji se širi

-
Istorija astronomije Deo 30 · Flagstaf, Brisel i Maunt Vilson, 1912–1931. Prethodni deo se završio na Slajferovom nalazu: tamne linije u spektrima spiralnih maglina nisu na svojim mestima, nego pomerene, i to kod skoro svih u istom smeru. Da bi se razumelo šta to znači, potrebna je jedna pojava koja do sada u ovom serijalu nije uvedena. Uvodim je sada, jer je sada istorijski i logički zatrebala. Doplerova pretpostavka Kristijan Dopler (Christian Doppler, 1803–1853), austrijski matematičar, izneo je 1842. u Pragu rad u kome tvrdi sledeće: ako se izvor talasa i posmatrač uzajamno približavaju ili udaljavaju, talasi stižu gušće ili ređe nego što su odaslati. Slika je jednostavna. Izvor koji miruje šalje talase u pravilnim razmacima; oni se od njega šire u koncentričnim krugovima. Ako se izvor kreće, svaki sledeći talas kreće sa mesta koje je malo pomereno — pa se talasi ispred njega zbijaju , a iza njega razvlače . Za zvuk je posledica poznata svima: pisak koji se približ...
Post a Comment
Read more

Velika debata i ploča na kojoj piše VAR!

-
Istorija astronomije Deo 29 · Vašington i Maunt Vilson, 1920–1925. Magličaste mrlje na nebu bile su poznate vekovima. Al-Sufi je 1964. godine opisao jednu u Andromedi kao mali oblak, kako smo videli u desetom delu. Šarl Mesje je 1781. sastavio spisak takvih mrlja — ne zato što su ga zanimale, nego da ih ne bi stalno mešao sa kometama. Heršel ih je katalogizovao preko dve i po hiljade i menjao mišljenje o njihovoj prirodi nekoliko puta, kako smo naveli u dvadeset drugom delu. Godine 1845. irski plemić Vilijam Pars, lord Ros (William Parsons), sagradio je teleskop sa ogledalom prečnika 1,8 metara — najveći na svetu narednih sedamdeset godina — i uperio ga u maglinu iz Mesjeovog spiska pod brojem 51. Video je spiralu . Dva kraka koja se uvijaju oko svetlog središta. Otkriće je bilo upečatljivo i nije objasnilo ništa. Šta je spirala od dvesta hiljada svetlosnih godina, i šta je spirala od nekoliko svetlosnih meseci — izgleda isto kroz teleskop, ako je jedna daleko a druga bl...
Post a Comment
Read more

Henrijeta Livit — zvezde koje mere daljinu

-
Istorija astronomije Deo 28 · Kembridž u Masačusetsu, 1893–1921. Paralaksa je otvorila vrata, ali ne daleko. Ugao opada sa rastojanjem, pa već na nekoliko stotina svetlosnih godina pada ispod merljivog. Do 1912. godine paralaksa je bila izmerena za nekoliko stotina zvezda — a Mlečni put ih ima milijarde. Metod preko HR dijagrama, iz prethodnog dela, dopire nešto dalje, ali i on traži da se zvezdi izmeri spektar, dakle da bude dovoljno sjajna. Ostalo je pitanje bez odgovora: kako izmeriti rastojanje do nečega toliko dalekog da se pojedinačne zvezde jedva razaznaju? Odgovor je došao od zvezda koje menjaju sjaj, i to na način koji niko nije tražio. Zvezde koje se ne drže reči Da zvezda može da menja sjaj, primećeno je davno. Mira u sazvežđu Kita, koju je 1596. zabeležio David Fabricijus, čas se vidi golim okom, čas nestane potpuno, sa periodom od oko 332 dana. Ime joj i znači „čudesna". Godine 1784, engleski astronom Džon Gudrik (John Goodricke, 1764–1786) proučav...
Post a Comment
Read more

HR dijagram — slika u kojoj je praznina najvažnija

-
Istorija astronomije Deo 27 · Potsdam i Prinston, 1905–1914. Prethodni deo se završio na Morinoj oznaci c — onim zvezdama koje imaju isti spektar kao druge, ali sa upadljivo uskim i oštrim linijama. Pikering je to smatrao nepotrebnom sitnicom. Ovaj tekst je o tome šta se dogodilo kad je neko tu sitnicu shvatio ozbiljno, i kad je zatim uzeo dve veličine koje su odavno bile poznate — sjaj i spektralni razred — i prosto ih naneo jednu prema drugoj na papir. Rezultat je dijagram koji je i danas najvažnija slika u proučavanju zvezda. Prividni i stvarni sjaj Pre nego što pređemo na dijagram, moramo razlikovati dve stvari koje su se do sada u ovom serijalu mešale. Prividni sjaj je ono koliko nam se zvezda čini sjajnom. To je ono što je Hiparh razvrstao u šest magnituda u osmom delu. Zavisi od dve stvari — od toga koliko zvezda stvarno zrači i od toga koliko je daleko. Stvarni sjaj (kaže se i sopstveni sjaj, ili luminoznost ) je koliko zvezda ukupno zrači. To je njeno svoj...
Post a Comment
Read more

O B A F G K M — kako su zvezde dobile vrstu

-
Istorija astronomije Deo 26 · Rim i Kembridž u Masačusetsu, 1863–1924. Spektroskop je odgovorio na pitanje od čega je Sunce. Ali čim je uperen u druge zvezde, otvorio je novo pitanje koje niko nije očekivao. Zvezde nemaju iste linije. Fraunhofer je to primetio još 1817. i nije mogao ništa da zaključi. Posle Kirhofa, kad se znalo šta linije znače, razlika je postala zagonetka: ako su linije potpis elemenata, znači li to da su zvezde od različitih materija? Odgovor je tražen šezdeset godina i ispostavio se da je pitanje bilo pogrešno postavljeno. Prvi razvrstavač Anđelo Seki (Angelo Secchi, 1818–1878), jezuita i direktor opservatorije Rimskog kolegijuma, prvi je uzeo zadatak ozbiljno. Između 1863. i 1868. pregledao je spektre oko četiri hiljade zvezda , jednu po jednu, gledajući kroz okular i skicirajući rukom šta vidi. To je bio posao od nekoliko godina bez prekida. Ono što je našao bilo je iznenađujuće. Spektri se nisu razlikovali nasumično. Padali su u nekoliko ti...
Post a Comment
Read more

Tamne linije — kako je pročitan sastav Sunca

-
Istorija astronomije Deo 25 · Benediktbojern i Hajdelberg, 1814–1868. Prethodni deo se završio Kontovom tvrdnjom da sastav nebeskih tela nikada nećemo saznati. Tvrdnja je delovala neoborivo: do zvezde se ne može otići, uzorak se ne može doneti, a jedino što od nje stiže jeste svetlost. Ono što niko nije primetio jeste da je svetlost već bila donela odgovor , i to dvadeset godina pre nego što je Kont to napisao. Poruka je stajala zapisana, izmerena i objavljena. Niko nije umeo da je pročita. Staklar Jozef Fraunhofer (Joseph Fraunhofer, 1787–1826) bio je jedanaesto dete staklara iz Štraubinga. Sa jedanaest godina ostao je siroče i dat je u šegrte kod proizvođača ogledala u Minhenu, koji ga je terao da radi i nije mu dozvoljavao da uči. Godine 1801. zgrada radionice se srušila. Fraunhofer je bio među zatrpanima; spasavanje je nadgledao izborni knez Maksimilijan Jozef, koji se za dečaka zainteresovao i dao mu novac. Fraunhofer je njime kupio knjige i mašinu za obradu stakla....
Post a Comment
Read more