Blog by Alen Nikolić

Istorija elektrotehnike Deo 3 · Magdeburg, sredina XVII veka Gradonačelnik spaljenog grada Dvadesetog maja 1631. carska vojska je zauzela Magdeburg. Od oko trideset hiljada stanovnika preživelo je nekoliko hiljada; grad je izgoreo skoro do temelja. Među onima koji su izvukli živu glavu bio je gradski inženjer Oto fon Gerike (Otto von Guericke, 1602–1686), tada u dvadeset devetoj godini. Izgubio je kuću i imovinu, bio kratko zarobljen, pa se vratio da grad obnavlja. Od 1646. do 1676. bio je gradonačelnik. Ovo nije uzgredna biografija. Gerike je bio inženjer i političar, ne profesor — čovek koji je znao da naruči izradu bakarnih delova, da naredi da se nešto sagradi i da plati iz svog džepa. To će biti presudno, jer je za sledeći korak u našoj priči trebala mašina, a ne argument. Pitanje koje ga je mučilo bilo je filozofsko. Aristotel je tvrdio da praznina ne može da postoji — natura abhorret vacuum , priroda zazire od praznine. Ako je to tačno, prostor između planeta mora b...

Istorija elektrotehnike Deo 2 · London, 1600. Kraljičin lekar koji je izgubio osamnaest godina Krajem šesnaestog veka Engleska je živela od mora. Brodovi su išli u Novi svet, u Indiju, oko sveta — a jedini instrument koji je na otvorenom okeanu pokazivao pravac bila je magnetna igla. I ta igla je lagala. Nije pokazivala na severnu tačku neba, nego pored nje, i to za različit ugao na različitim mestima. U tekstu „Ćilibar i magnetit: dve tajne antike" videli smo da je to skretanje — magnetnu deklinaciju — Šen Kuo zabeležio još 1088. Pola milenijuma kasnije, niko nije znao zašto se to dešava. Bilo je i gore. Godine 1581. londonski izrađivač kompasa Robert Norman objavio je knjižicu The Newe Attractive , u kojoj opisuje problem iz svoje radionice: kad namagnetiše iglu i postavi je na osovinu, ona više nije u ravnoteži — severni kraj se obara nadole. Norman je morao da odseca delić metala sa tog kraja da bi igla stajala vodoravno. Umesto da to prećuti kao smetnju u zanatu,...

Istorija elektrotehnike Deo 1 · Milet, VI vek pre nove ere Grad na pogrešnoj strani mora Milet je bio grčki grad, ali ne u Grčkoj. Ležao je na zapadnoj obali Male Azije, u oblasti koja se zvala Jonija — danas je to Turska. Bio je to lučki grad, bogat, sa četiri pristaništa i trgovačkim vezama koje su išle do Egipta, do Crnog mora i dalje u unutrašnjost Azije. Ta pozicija je važna: u Milet su stizale ideje iz Vavilona i Egipta, tablice sa astronomskim podacima, geometrijska pravila egipatskih premeravača zemljišta. I stizala je roba — među njom i ćilibar sa Baltika, koji je putovao kopnenim putevima preko cele Evrope. U tom gradu je, otprilike između 624. i 546. godine pre nove ere, živeo Tales (Θαλῆς). Ovde moram odmah da budem pošten: Tales nije ostavio nijedan zapis. Sve što o njemu znamo dolazi iz druge, treće i desete ruke — Aristotel piše o njemu dva veka kasnije, Diogen Laertije skoro osam vekova kasnije. Datumi rođenja i smrti su rekonstrukcija. Priče o njemu su...