Pages

Instalacija MariaDB klastera na Centos 7 OS

Ova podešavanja konfigurisati na svakom serveru koji će biti deo MariaDB kalstera.

#isključivanje selinux-a
sudo setenforce 0

#dodavanje mariadb repository-a
vi /etc/yum.repos.d/mariadb.repo
#rad u VI editoru
[mariadb]
name = MariaDB
baseurl = http://yum.mariadb.org/10.0/centos7-amd64
gpgkey=https://yum.mariadb.org/RPM-GPG-KEY-MariaDB
gpgcheck=1
#kraj rada u VI editoru

#instalacija socat paketa
sudo yum install socat

#instalacija MariaDB Galera Cluster-a
yum install MariaDB-Galera-server MariaDB-client rsync galera

#inicijalno podešavanje mysql-a
sudo service mysql start
sudo /usr/bin/mysql_secure_installation


#kreiranje korisničkog naloga za sinhronizaciju
mysql -u root -p
#rad u mysql konzoli
GRANT USAGE ON *.* to sst_user@'%' IDENTIFIED BY 'dbpass';
GRANT ALL PRIVILEGES on *.* to sst_user@'%';
FLUSH PRIVILEGES;
quit
#kraj rada u mysql konzoli

#zaustavljane mysql servisa pre setovanja klastera
sudo service mysql stop

#konfiguracija servera za klaster mod
vi /etc/my.cnf.d/server.cnf
#rad u VI editoru
[server]
[mysqld]
[galera]
binlog_format=ROW
default-storage-engine=innodb
innodb_autoinc_lock_mode=2
innodb_locks_unsafe_for_binlog=1
query_cache_size=0
query_cache_type=0
bind-address=0.0.0.0
datadir=/var/lib/mysql
innodb_log_file_size=100M
innodb_file_per_table
innodb_flush_log_at_trx_commit=2
wsrep_provider=/usr/lib64/galera/libgalera_smm.so
wsrep_cluster_address="gcomm://192.168.1.101,192.168.1.102" # dodati sve servere u klasteru
wsrep_cluster_name='galera_cluster'
wsrep_node_address='192.168.1.101' # na ostalim serverima staviti njihovu adresu
wsrep_node_name='db1' # staviti drugo ime za ostale servere
wsrep_sst_method=rsync
wsrep_sst_auth=sst_user:dbpass
#kraj rada u VI editoru

Kada se na svim nodovima instalira i podesi mysql potrebno je startovati klaster.
Na prvom nodu se startuje mysql klaster komandom:

#startovanje prvog servera u klaster mod
sudo /etc/init.d/mysql start --wsrep-new-cluster

Na ostalim nodovima se samo startuje mysql servis komandom:
sudo service mysql start


Startovanje MariaDB klastera nakon planiranog isključivanja svih servera iz klastera

Serveri iz klastera se mogu nesmetano isključivati i uključivati, ali je potrebno da bar jedan server klastera radi. U ovom slučaju, ako se mysql servis ne startuje automatski, treba pokrenuti komandu: sudo service mysql start.

U situaciji kada imamo isključene sve nodove iz klastera, pre startovanja klastera potrebno je proveriti koji se nod poslednji isključio, a zatim startujemo klaster na prvom serveru:
sudo tail -100 /var/lib/mysql/grastate.dat
sudo /etc/init.d/mysql start --wsrep-new-cluster


Kada je isključivanje servera bilo neplanirano i u /var/lib/mysql/grastate.dat fajlu se javlja vrednost -1, potrebno je uraditi recover baze komandom:

 sudo /usr/sbin/mysqld -u root -wsrep-recover




Instalacija loganalyzer-a, rsyslog i konfiguracija mariadb na Centos 7 OS


#instalacija httpd
sudo yum install httpd
sudo systemctl start httpd.service
sudo systemctl enable httpd.service

#instalacija mariadb i konfiguracija
sudo yum install mariadb-server mariadb
sudo systemctl start mariadb
sudo mysql_secure_installation
sudo systemctl enable mariadb.service

#instalacija PHP
sudo yum install php php-mysql php-gd
sudo systemctl restart httpd.service

#instalacija rsyslog dodatnih paketa
yum install rsyslog-mysql


#pronaći fajl za kreiranje baze podataka
cd /usr/share/doc
ls | grep rsyslog

#proveriti naziv baze podataka u fajlu za kreiranje baze podataka
more /usr/share/doc/rsyslog-7.4.7/mysql-createDB.sql
#u fajlu na testnom serveru je: CREATE DATABASE Syslog; Ovo znači da je naziv baze Syslog.


#kreiranje baze podataka
mysql -u root -p < /usr/share/doc/rsyslog-7.4.7/mysql-createDB.sql

#kreiranje naloga u bazi podataka
mysql -u root -p Syslog
#rad u mysql konzoli
GRANT ALL ON Syslog.* TO rsyslogdbadmin@localhost IDENTIFIED BY 'PasswordHere';
FLUSH PRIVILEGES;
exit;
#kraj rada u mysql konzoli


#podešavanje rsyslog servisa da prihvata UDP i TCP konekcije
vi /etc/rsyslog.conf
#rad u VI editoru
module(load="imudp") # needs to be done just once
input(type="imudp" port="514")
module(load="imtcp") # needs to be done just once
input(type="imtcp" port="514")
#kraj rada u VI editoru

#restart rsyslog servisa
sudo systemctl restart rsyslog.service

#provera da li je otvoren port 514
yum install nmap
nmap localhost


#podešavanje rsyslog servisa da logove spušta u maridadb bazu podataka
vi /etc/rsyslog.conf
#rad u VI editoru
module(load="ommysql")
*.* :ommysql:127.0.0.1,Syslog,rsyslogdbadmin,PasswordHere
#kraj rada u VI editoru

#podešavanje rsyslog servisa da samo logove sa drugih servera spušta u maridadb bazu podataka
vi /etc/rsyslog.conf
# rad u VI editoru
module(load="ommysql")# ovaj red samo jednom dodati

if ($hostname != 'localhost') then :ommysql:127.0.0.1,Syslog,rsyslogdbadmin,PasswordHere
if ($fromhost-ip != '172.0.0.1') then :ommysql:127.0.0.1,Syslog,rsyslogdbadmin,PasswordHere
#kraj rada u VI editoru

#restart rsyslog servisa
sudo systemctl restart rsyslog.service

#provera da li se logovi upisuju u bazu podatka
mysql -u rsyslogdbadmin -p Syslog
#rad u mysql konzole
select count(*) from SystemEvents;
quit;
#kraj rada u mysql konyoli


#brisanje svih logova iz baze
mysql -u rsyslogdbadmin -p Syslog
#rad u mysql konzole
delete from SystemEvents where 1;
quit;
#kraj rada u mysql konyoli
###############################################################
################ INSTALACIJA LOGANALYZERA #####################
#preuzimanje fajla loganalyzer-3.6.6.tar.gz
yum install wget
wget http://download.adiscon.com/loganalyzer/loganalyzer-3.6.6.tar.gz

#raspakivanje tar.gz fajla
tar zxvf loganalyzer-3.6.6.tar.gz

#kopiranje fajlova u html direktorijum i konfiguracija
cd /root
cp -r loganalyzer-3.6.6/src/ /var/www/html/loganalyzer/
cp -r loganalyzer-3.6.6/contrib/* /var/www/html/loganalyzer/
cd /var/www/html/loganalyzer
chmod u+x configure.sh secure.sh
./configure.sh

#podešavanje SElinux-a
chcon -t httpd_sys_content_t /var/www/html/loganalyzer -R
chcon -t httpd_sys_rw_content_t /var/www/html/loganalyzer/config.php

# ostatak konfiguracije se radi iz browsera ubacivanjem parametara baze podataka
http://ipadresa/loganalyzer


Instalacija Zabbix-a - softver za monitoring mreže


#instalacija httpd
sudo yum install httpd
sudo systemctl start httpd.service
sudo systemctl enable httpd.service

#instalacija mariadb i konfiguracija
sudo yum install mariadb-server mariadb
sudo systemctl start mariadb
sudo mysql_secure_installation
sudo systemctl enable mariadb.service

#instalacija PHP
sudo yum install php php-mysql php-gd php-xml php-bcmath
sudo systemctl restart httpd.service

#instalacija zabbix repository
#yum install http://repo.zabbix.com/zabbix/2.4/rhel/7/x86_64/zabbix-release-2.4-1.el7.noarch.rpm
yum install http://repo.zabbix.com/zabbix/3.0/rhel/7/x86_64/zabbix-release-3.0-1.el7.noarch.rpm


#instalacija zabbix-a
yum install zabbix-get zabbix-server-mysql zabbix-web-mysql zabbix-agent

mysql -u root -p

#rad u mysql - kreiranje mysql naloga zabbix i dbase zabbix
create database zabbix;
grant all privileges on zabbix.* to zabbix@'localhost' identified by 'password';
grant all privileges on zabbix.* to zabbix@'%' identified by 'password';
flush privileges;
quit;
#kraj rada u mysq-u

#cd /usr/share/doc/zabbix-server-mysql-*/create - ovo je za stariju verziju zabbix-a
cd /usr/share/doc/zabbix-server-mysql-3.0.1/
gunzip create.sql.gz

#kreiranje tabela u bazi zabbix
#mysql -u root -p zabbix < schema.sql - ovo je za stariju verziju zabbix-a
#mysql -u root -p zabbix < images.sql - ovo je za stariju verziju zabbix-a
#mysql -u root -p zabbix < data.sql - ovo je za stariju verziju zabbix-a

mysql -u root -p zabbix < create.sql


#konfiguracija konekcije sa mysql bazom
vi /etc/zabbix/zabbix_server.conf
#rad u VI editoru
DBHost=localhost
DBName=zabbix
DBUser=zabbix         #- ovaj parametar je vec ubacen!!!
DBPassword=password
#kraj rada u VI editoru

#restart zabbix servera
systemctl start zabbix-server
systemctl enable zabbix-server


#konfiguracija zabbix agenta
yum install zabbix-agent
vi /etc/zabbix/zabbix_agentd.conf
#rad u VI editoru
Server=127.0.0.1
ServerActive=127.0.0.1
Hostname=server.domen.com
#kraj rada u VI editoru


#restart zabbix agenta
systemctl start zabbix-agent
systemctl enable zabbix-agent

#podešavanje vremenske zone
vi /etc/httpd/conf.d/zabbix.conf
  php_value date.timezone Europe/Belgrade


#podešavanje php.ini
vi /etc/php.ini
# rad u VI editoru
max_execution_time = 600
max_input_time = 600
memory_limit = 256M
post_max_size = 32M
upload_max_filesize = 16M
date.timezone = Europe/Belgrade
# kraj rada u VI editoru

#podešavanje firewall-a ako je startovan
firewall-cmd --permanent --add-port=10050/tcp
firewall-cmd --permanent --add-port=10051/tcp
systemctl restart firewalld

#podešavanje SElinux-a
getsebool -a
setsebool httpd_can_connect_zabbix on
setsebool -P httpd_can_connect_zabbix on
setsebool zabbix_can_network 1
setsebool -P zabbix_can_network 1



#restart servisa i podešavanje da se startuju prilikom boot-a
systemctl start zabbix-server
systemctl start zabbix-agent
systemctl restart httpd
systemctl restart mariadb
systemctl enable zabbix-server
systemctl enable zabbix-agent

#pristup preko web-a
http://ip-address/zabbix

username: Admin
password zabbix


#dodavanje hosta preko SNMP interface-a

# podešavanje macro vrednosti
{$SNMP_COMMUNITY} public

#templete koji se bira za SNMP monitoring
Template SNMP Device

Koliko je moćan Google Keyword Planner?

Kada ne znaš šta da radiš konsultuj se sa Google Keyword Planner-om. U prethodnom tekstu sam ovim alatom analizirao popularnot političkih lidera i popularnost političkih stranaka na internetu. Možda se ne može u procenat odrediti koliko je ko popularan globalno, ali se na osnovu dobijenih rezultata mogu doneti određeni zaključci. U ovom tekstu ću analizirati da li su stranke iskoristile svoju popularnost i prepoznatljivost prilikom odabira naziva predizbornih listi. 

"Борко Стефановић – Србија за све нас"
Ovo je lista zbog koje sam i došao na ideju da napišem ovaj tekst. Po meni, lista je primer loše izabranog naziva. Imajući u vidu rezultate Google Planner-a, ova lista u nazivu je morala da sadrži "Levica Srbije". Keyword "Levica Srbije" je dosta popularan i meni je neverovatno da je to ispušteno iz naziva liste.  

"АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ"
Planner je definitivno pokazao da je Aleksandar Vučić najpopularniji političar, a da je SNS kao stranka tek na 4. mestu. Zaključak je da je naziv liste sasvim u redu i da nije veliki gubitak što SNS nije u nazivu listi. Da se izbaci SNS iz naziva liste verovatno su odlučivali i drugi detalji.

"ЗА ПРАВЕДНУ СРБИЈУ – ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА (НОВА, ДСХВ, ЗЗС)"
Jasno je što na listi nema nosioca liste. Upravo to pokazuje i Planner. DS je dosta popularniji u odnosu na svog lidera. Verujem da bi ova lista imala više glasova kada bi redosled bio drugačiji: Demokratska stranka, NOVA, DSHV, ZZS - ZA PRAVEDNU SRBIJU.

"ИВИЦА ДАЧИЋ – „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма“
Po rezultatima Planner-a, popularnost SPS-a i popularnost Ivice Dačića je približna, pa je ostalo da se naziv liste uredi da  bude pregledniji. Ovakav naziv je sasvim u redu.

"Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ - СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА"
Lista je formirana kao što je Google Keyword Planner pokazao. Popularniji je Šešelj od SRS-a.

"ДВЕРИ - ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ - САНДА РАШКОВИЋ ИВИЋ - БОШКО ОБРАДОВИЋ"
Ovaj naziv liste je formiran potpuno u skladu sa rezultatima u Google Planner-u. Najpopularnije Dveri, pa zatim DSS, pa Sanda Rašković Ivić i na kraju Boško Obradović.

"ДОСТА ЈЕ БИЛО – САША РАДУЛОВИЋ"
Keyword "Dosta je bilo" je približno popularan kao i "Saša Radulović", tako da su o nazivu liste odlučivali drugi detalji.

Koristeći Google Keyword Planner možete i sami analizirati ostale nazive i procenite koliko su neke fraze popularne. Da li je popularnija Jelena Karleuša ili Sandra Afrika? Podsećam, Planner prikazuje koliko puta se na Google pretraživaču pretražila neka fraza!

Link za Google Planer:

Kako rešiti problem velike nezaposlenosti?

Nezaposlenih će uvek biti. To je neminovno. Za njih je potrebno da država pripremi dobre socijalne programe i da im omogući da dostojanstveno žive. Tema ovog teksta jeste da se detektuju osnovni uzročnici nezaposlenosti i da se ponude najefikasnija rešenja.

Razvoj tehnologije je doprineo da se određeni poslovi mogu mnogo brže odraditi nego ranije. Taj trend će se nastaviti, pa samim tim se može zaključiti da će globalno gledano biti manje potrebe za radnom snagom. Rešenje definitivno nije da se zaustavi razvoj tehnologije, a nije ni da se stvore izmišljena radna mesta. Možda bi u buduće trebalo razmišljati o šestočasovnom radnom vremenu? Šestočasovnim radnim vremenom bi definitivno smanjili rast nezaposlenosti, ali tu treba dobro razmotriti da ne dođemo do usporenog razvoja tehnologije. Možda bi za sada najbolje bilo da se ostavi osmočasovno radno vreme, a da se u okviru tog vremena poveća vreme za usavršavanje, pa recimo da se jedan dan u radnoj nedelji obezbedi za obuku zaposlenih.

Gledano lokalno u Srbiji nezaposlenost je veća nego u drugim državama. Razlozi su sledeći:

  1. loša finansijska podrška preduzetništvu
  2. loša poreska politika
  3. nedostatak iskustva kod nezaposlenih
  4. neprilagođen školski sistem potrebama tržišta

Loša finansijska podrška preduzetništvu i poreska politika su dva najveća razloga što je u Srbiji veća nezaposlenost nego u drugim državama. Veliki broj nezaposlenih bi želeli da otvore svoje firme i da sami zarade za sebe. U trenutnoj situaciji je to nemoguće. Nemoguće je da preduzetnik početnik, bez novca, bez tržišta i bez profita, plaća isti porez kao i preduzetnik koji već godinama posluje i ima razrađeno tržište. Rešenje je da država pruži veću finansijsku podršku prilikom samozapošljavanja i da porez naplaćuje samo na profit. Promenom poreske politike da se porez plaća samo na profit bi se smanjio teret i na postojeće preduzetnike koji bi u boljem poslovnom okruženju imali potrebe za dodatnom radnom snagom.

Najteže je da do posla dođu nezaposleni bez iskustva i posebnih veština. Na surovom tržištu ih niko neće plaćati da se obučavaju. Rešenje bi bilo da se NSZ i društveno odgovorne firme (pre svega mislim na privatne) više uključe u rešavanje ovog problema. NSZ bi morala aktivnije da učestvuje u obučavanju i prekvalifikaciji nezaposlenih, NSZ bi mogla da ogranizuje bar volontiranje u društveno odgovornim firmama. Volontiranjem bi nezaposlena osoba stekla potrebna iskustva i veštine. Sa tim iskustvom nezaposlena osoba bi lakše došla do posla, odnosno lakše bi mogla da konkuriše za sredstva za samozapošljavanje.

U pojedinim analizama spominje se da je za veliku nezaposlenost zaslužan neprilagođen školski sistem potrebama tržišta. Sa ovim se ne mogu složiti jer školski sistem treba da omogući sticanje osnovnih znanja i da osposobi osobe za dalje obrazovanje nakon školovanja. Školske programe treba vrlo pažljivo menjati i sa tim se ne smemo igrati. "Potrebno je da se školujemo i za poslove koji još uvek ne postoje, koje ćemo raditi koristeći tehnologiju koja još uvek nije izmišljena, da bismo rešavali problem koje još uvek neznamo da su problemi."

Popularnost političkih lidera na internetu - januar 2016. godina

Za analizu popularnosti koristiću Google alat - Planer ključnih reči koji se nalazi u okviru paketa Google Adwords. Ovim alatom je moguće proceniti koliko puta su korisnici interneta pretražili pojedinu ključnu reč tj. frazu na google pretraživaču.

Analiziraću sledeće političke lidere: Aleksandar Vučić, Boris Tadić, Bojan Pajtić, Saša Radulović, Vojislav Šešelj, Ivica Dačić, Čedomir Jovanović, Borko Obradović, Borko Stefanović, Sandra Rašković Ivić.

Ovi rezultati ne predstavljaju popularnost političkih lidera u biračkom telu, već samo popularnost na internetu. Razlozi za to su sledeći:

  • Postoji deo biračkog tela koji uopšte ne koristi internet
  • Politički lideri zastupljeni u drugim medijima će ovom analizom imati manju popularnost, zato što su simpatizeri već dovoljno informisani iz drugih medija i internet ne koriste za informisanje o svom političkom lideru.


U tabeli je dat broj pretraga na google-u za mesec januar. Uključena je svaka kombinacija imena i prezimena, a kod pojedinih političara računao sam i pretrage samo prezimena, npr. Vučić, Dačić, Tadić. Pošto se često u pretragama ne koriste naša slova u analizu sam uključio i takve pretrage.


Politički lideri Broj pretraga             %
Borko Stefanović 6270 6,7
Boško Obradović 1070 1,1
Sasa Radulović 16490 17,7
Čedomir Jovanović 4130 4,4
Boris Tadić 8910 9,6
Aleksandar Vučić 23930 25,7
Ivica Dačić 3960 4,2
Sandra Rašković Ivić 2700 2,9
Vojislav Šeselj 20820 22,3
Bojan Pajtić 1850 2,0
Dragan Marković Palma 1160 1,2
Zoran Živković 1920 2,1



Ovakve rezultate nisam očekivao. Za mene najveće iznenađenje je Vojislav Šešelj sa neverovatnih 22%. Tu je naravno i Saša Radulović sa 17%. Aleksandar Vučić - 25,7%  bi u biračkom telu imao mnogo više, jer su ljudi o njegovom delovanju već obavešteni preko drugih medija.

Na osnovu ovog istraživanja se može pogrešno zaključiti da za Boškom Obradovićem ne vlada veliko interesovanje, međutim, ako bih analizirao političke stranke, pokret Dveri sa preko 17 500 pretraga je najpopularnija politička stranka na internetu.

U sledećoj tabeli je prikazano koliko su puta na google-u pretražene političke stranke. Rezultati su za mesec januar.

Naziv stranke Broj pretraga             %
Levica Srbije 6600 7.0
Dveri srpske 17640 18.7
Dosta je bilo 14800 15.7
Liberalno demokratska partija 2880 3.1
Socijaldeomkratska stranka Srbije 2780 3.0
SDP Srbije 1510 1.6
Srpska napredna stranka 8779 9.3
Socijalistička partija Srbije 4560 4.8
Demokratska stranka Srbije 6400 6.8
Srpska radikalna stranka 12000 12.7
Demokratska stranka 8800 9.3
Jedinstvena Srbija 880 0.9
Nova stranka 3010 3.2
PUPS 590 0.6
Srpska narodna partija 2900 3.1


Na osnovu ovog istraživanja se može zaključiti da je Demokratska stranka popularnija od svog lidera Bojana Pajtića, a da je Aleksandar Vučić daleko popularniji od SNS-a, što smo svi i očekivali.

Ponavljam, ovo su rezultati pretrage na google-u i ne predstavljaju vernu procenu stanja u biračkom telu.

Centralizovano ocenjivanje đaka u školama

Da li u našem sistemu obrazovanja znači da kada dete dobije dobru ocenu nešto i zna? Da li su kriterijumi ocenjivanja isti nezavisno od nastavnika, nezavisno od škole koju dete pohađa?  U čemu škole treba da se takmiče? Po broju poklonjenih ocena ili po kvalitetu nastave? Da li privatne škole postoje samo da bi se delile dobre ocena deci roditelja koji mogu to da plate? Ima li smisla da kada nastavnik primenjuje strože kriterijume ocenjivanja bude na udaru svih, a bude pohvaljen kao uspešan nastavnik kada poklanja nezaslužene ocene?

Ima li smisla uopšte ocena kada ona ni približno ne predstavlja znanje? Da li je alternativa da ukinemo ocene, da uopšte ne podstičemo takmičarski duh kod dece?

Kome smeta da se deca takmiče u znanju i da se precizno zna kada neko dete vredno i naporno radi?

Jedini način da se sredi ovako razrušen sistem obrazovanja jeste da se ocenama ponovo vrati uloga zbog koje postoje - da ocene budu merilo znanja, Verujem da će se nakon toga i ostali problemi u obrazovanju rešiti.

Predlažem da se uvede centralizovani način ocenjivanja. Rešila bi se  suština problema. Jednostavno bi se prepoznala sposobna i vredna deca. Jednostavno bi se prepoznali kvalitetni i sposobni nastavnici.

Ovo većini odgovara. Zašto da zbog pojedinaca ostavimo postojeći sistem obrazovanja? Većini odgovara uređen sistem u kome se ceni znanje i naporan rad!

Način realizacije centralizovanog ocenjivanja učenika:

  • napravi se baza pitanja i zadataka iz svih oblasti, za sve predmete
  • odrede se težine svih pitanja i zadataka.
  • softverski se omogući slučajan izbor pitanja i zadataka određenih težina
  • testove pokreću učenici na školskim računarima
  • ocena sa testa se upisuje u dnevnik
  • bazu zadataka rade nastavnici sa iskustvom u prosveti, koji poznaju đake.  Ne "stručnjaci" koji đaka nikad nisu ni videli.
  • nakon testiranja sistem sam analizira rezultate i rade se korekcije težine pitanja i zadataka. Pitanje koje su svi tačno rešili ne može biti teško. Pitanje koje je rešilo mali broj učenika sigurno je teško. Na ovaj način bi se korigovali nastavnici koji prave bazu podataka, a i kako se znanje dece povećava iz godine u godinu pitanja bi se tome prilagođavala.


Ako imate bolje predloge slobodno komentarišite.