Nezaposlenih će uvek biti. To je neminovno. Za njih je potrebno da država pripremi dobre socijalne programe i da im omogući da dostojanstveno žive. Tema ovog teksta jeste da se detektuju osnovni uzročnici nezaposlenosti i da se ponude najefikasnija rešenja.
Razvoj tehnologije je doprineo da se određeni poslovi mogu mnogo brže odraditi nego ranije. Taj trend će se nastaviti, pa samim tim se može zaključiti da će globalno gledano biti manje potrebe za radnom snagom. Rešenje definitivno nije da se zaustavi razvoj tehnologije, a nije ni da se stvore izmišljena radna mesta. Možda bi u buduće trebalo razmišljati o šestočasovnom radnom vremenu? Šestočasovnim radnim vremenom bi definitivno smanjili rast nezaposlenosti, ali tu treba dobro razmotriti da ne dođemo do usporenog razvoja tehnologije. Možda bi za sada najbolje bilo da se ostavi osmočasovno radno vreme, a da se u okviru tog vremena poveća vreme za usavršavanje, pa recimo da se jedan dan u radnoj nedelji obezbedi za obuku zaposlenih.
Gledano lokalno u Srbiji nezaposlenost je veća nego u drugim državama. Razlozi su sledeći:
Loša finansijska podrška preduzetništvu i poreska politika su dva najveća razloga što je u Srbiji veća nezaposlenost nego u drugim državama. Veliki broj nezaposlenih bi želeli da otvore svoje firme i da sami zarade za sebe. U trenutnoj situaciji je to nemoguće. Nemoguće je da preduzetnik početnik, bez novca, bez tržišta i bez profita, plaća isti porez kao i preduzetnik koji već godinama posluje i ima razrađeno tržište. Rešenje je da država pruži veću finansijsku podršku prilikom samozapošljavanja i da porez naplaćuje samo na profit. Promenom poreske politike da se porez plaća samo na profit bi se smanjio teret i na postojeće preduzetnike koji bi u boljem poslovnom okruženju imali potrebe za dodatnom radnom snagom.
Najteže je da do posla dođu nezaposleni bez iskustva i posebnih veština. Na surovom tržištu ih niko neće plaćati da se obučavaju. Rešenje bi bilo da se NSZ i društveno odgovorne firme (pre svega mislim na privatne) više uključe u rešavanje ovog problema. NSZ bi morala aktivnije da učestvuje u obučavanju i prekvalifikaciji nezaposlenih, NSZ bi mogla da ogranizuje bar volontiranje u društveno odgovornim firmama. Volontiranjem bi nezaposlena osoba stekla potrebna iskustva i veštine. Sa tim iskustvom nezaposlena osoba bi lakše došla do posla, odnosno lakše bi mogla da konkuriše za sredstva za samozapošljavanje.
U pojedinim analizama spominje se da je za veliku nezaposlenost zaslužan neprilagođen školski sistem potrebama tržišta. Sa ovim se ne mogu složiti jer školski sistem treba da omogući sticanje osnovnih znanja i da osposobi osobe za dalje obrazovanje nakon školovanja. Školske programe treba vrlo pažljivo menjati i sa tim se ne smemo igrati. "Potrebno je da se školujemo i za poslove koji još uvek ne postoje, koje ćemo raditi koristeći tehnologiju koja još uvek nije izmišljena, da bismo rešavali problem koje još uvek neznamo da su problemi."
Razvoj tehnologije je doprineo da se određeni poslovi mogu mnogo brže odraditi nego ranije. Taj trend će se nastaviti, pa samim tim se može zaključiti da će globalno gledano biti manje potrebe za radnom snagom. Rešenje definitivno nije da se zaustavi razvoj tehnologije, a nije ni da se stvore izmišljena radna mesta. Možda bi u buduće trebalo razmišljati o šestočasovnom radnom vremenu? Šestočasovnim radnim vremenom bi definitivno smanjili rast nezaposlenosti, ali tu treba dobro razmotriti da ne dođemo do usporenog razvoja tehnologije. Možda bi za sada najbolje bilo da se ostavi osmočasovno radno vreme, a da se u okviru tog vremena poveća vreme za usavršavanje, pa recimo da se jedan dan u radnoj nedelji obezbedi za obuku zaposlenih.
Gledano lokalno u Srbiji nezaposlenost je veća nego u drugim državama. Razlozi su sledeći:
- loša finansijska podrška preduzetništvu
- loša poreska politika
- nedostatak iskustva kod nezaposlenih
- neprilagođen školski sistem potrebama tržišta
Loša finansijska podrška preduzetništvu i poreska politika su dva najveća razloga što je u Srbiji veća nezaposlenost nego u drugim državama. Veliki broj nezaposlenih bi želeli da otvore svoje firme i da sami zarade za sebe. U trenutnoj situaciji je to nemoguće. Nemoguće je da preduzetnik početnik, bez novca, bez tržišta i bez profita, plaća isti porez kao i preduzetnik koji već godinama posluje i ima razrađeno tržište. Rešenje je da država pruži veću finansijsku podršku prilikom samozapošljavanja i da porez naplaćuje samo na profit. Promenom poreske politike da se porez plaća samo na profit bi se smanjio teret i na postojeće preduzetnike koji bi u boljem poslovnom okruženju imali potrebe za dodatnom radnom snagom.
Najteže je da do posla dođu nezaposleni bez iskustva i posebnih veština. Na surovom tržištu ih niko neće plaćati da se obučavaju. Rešenje bi bilo da se NSZ i društveno odgovorne firme (pre svega mislim na privatne) više uključe u rešavanje ovog problema. NSZ bi morala aktivnije da učestvuje u obučavanju i prekvalifikaciji nezaposlenih, NSZ bi mogla da ogranizuje bar volontiranje u društveno odgovornim firmama. Volontiranjem bi nezaposlena osoba stekla potrebna iskustva i veštine. Sa tim iskustvom nezaposlena osoba bi lakše došla do posla, odnosno lakše bi mogla da konkuriše za sredstva za samozapošljavanje.
U pojedinim analizama spominje se da je za veliku nezaposlenost zaslužan neprilagođen školski sistem potrebama tržišta. Sa ovim se ne mogu složiti jer školski sistem treba da omogući sticanje osnovnih znanja i da osposobi osobe za dalje obrazovanje nakon školovanja. Školske programe treba vrlo pažljivo menjati i sa tim se ne smemo igrati. "Potrebno je da se školujemo i za poslove koji još uvek ne postoje, koje ćemo raditi koristeći tehnologiju koja još uvek nije izmišljena, da bismo rešavali problem koje još uvek neznamo da su problemi."
Nema komentara:
Objavi komentar