Istorija mehanike

Istorija mehanike

Sadržaj serijala · 15 delova · od Aristotela do granica klasične fizike

Serijal prati jedno pitanje kroz dvadeset dva veka: zašto se stvari kreću onako kako se kreću. Tekstovi su kumulativni — svaki pojam se uvodi na mestu gde ga je istorija prvi put zahtevala, pa se dalje na njega poziva. Najbolje se čitaju redom, ali svaki stoji i sam.

Pretpostavlja se poznavanje algebre i trigonometrije. Fizika se gradi iz nule.

Antika i srednji vek

1. Aristotel: zašto stvari padaju

Atina, IV vek pre nove ere

Prirodna mesta, antiperistaza i podela na dva sveta. Zašto je pogrešna teorija vladala dve hiljade godina — i zašto je bila razumna.

2. Buridan i impetus: pukotina u Aristotelu

Aleksandrija i Pariz, VI–XIV vek

Filoponove primedbe, Buridanov impetus i Oremov grafik — količina kretanja i integral nazreti tri veka pre Njutna.

Galilej: kretanje postaje merljivo

3. Galilej i kosa ravan: padanje se konačno meri

Piza i Padova, 1589–1638.

Žleb, bronzana kugla i sat od vode. Put srazmeran kvadratu vremena — i obrazac u kome nema mase.

4. Klatno: kako je nauka dobila sat

Piza i Hag, 1583–1673.

Izohronija koja to nije, aproksimacija malih uglova i Hajgensov sat. Klatno kojim je izmeren oblik planete.

5. Galilej i inercija: kretanju ne treba pokretač

Padova i Firenca, 1600–1638.

Pitanje okrenuto naglavačke, ogled sa brodom i princip relativnosti. Kosi hitac razložen na dva nezavisna kretanja.

Njutn: jedan sistem za sve

6. Njutn: tri zakona kretanja

Kembridž, 1665–1687.

Godine kuge, dvadeset godina ćutanja i Halejeva poseta. Tri aksioma — i zašto sila ne izaziva kretanje nego ubrzanje.

7. Sila, masa, ubrzanje: dve mase koje su ista stvar

Šta je zapravo masa

Inerciona i gravitaciona masa, jednakost bez objašnjenja. Odatle sledi zašto sva tela padaju isto — i princip ekvivalencije.

8. Količina kretanja: šta se ne gubi u sudaru

London, 1668–1687.

Prvi zakon održanja. Uzmak, raketa u vakuumu i teorema Emi Neter koja zakone održanja vezuje za simetrije prostora.

9. Rad i energija: spor koji je trajao pola veka

Evropa, 1686–1743.

Lajbnicova živa sila protiv njutnovske količine kretanja. Spor u kome su obe strane bile u pravu.

10. Gravitacija: jabuka i Mesec su ista stvar

Vulstorp i Kembridž, 1666–1687.

Tiho Brahe, Keplerovi zakoni i ukidanje granice između neba i Zemlje. Zakon opšte gravitacije i Laplasov demon.

11. Principia: knjiga koja je promenila sve

London, 5. jul 1687.

Šta u knjizi zapravo piše, zašto je bila teška, i šta je značilo apsolutno vreme koje će pasti dva veka kasnije.

Obrtanje, kruženje i drugi jezik mehanike

12. Rotacija: cela mehanika još jednom

Obrtanje

Od Arhimedove poluge do momenta inercije. Svaka veličina iz pravolinijske mehanike ima svog parnjaka u obrtanju.

13. Kruženje: sila koja te ne izbacuje

Kružno kretanje

Ubrzanje bez promene brzine, Hajgensov izraz a = v²/r, i ime koje je izazvalo dva i po veka nesporazuma.

14. Lagranž i Hamilton: mehanika bez sile

Berlin, Pariz i Dablin, 1744–1835.

Princip najmanjeg dejstva. Cela mehanika napisana iznova, bez ijedne sile — i zašto je baš taj oblik preživeo u kvantnu fiziku.

Granice

15. Gde mehanika prestaje da važi

Kraj devetnaestog veka

Merkurov perihel, Majkelson–Morli i atom koji po klasičnoj fizici ne može da postoji. Tri granice Njutna — i haos koji dolazi iznutra.

Kako čitati

Ako te zanima samo jedan pojam, kreni od dela u kome je uveden — svaki tekst na kraju najavljuje sledeći, pa se odatle lako nastavlja. Ako čitaš ceo serijal, redom od prvog: pogrešne teorije u njemu nisu usputne, one su deo priče.

Serijal se na više mesta dodiruje sa Istorijom elektrotehnike — kod Hajgensovog oscilovanja, kod Maksvelovih jednačina i kod sudara Galilejevog sabiranja brzina sa brzinom svetlosti. Ta dva serijala su zamišljena kao celina.