Istorija elektrotehnike

Istorija elektrotehnike

Sadržaj serijala · 26 delova

Serijal prati razvoj elektrotehnike hronološki — od prvog zapisanog zapažanja o statičkom elektricitetu, oko 600. godine pre nove ere, do jednačina po kojima se danas računa svaki dalekovod i svaka antena.

Tekstovi su kumulativni: svaki pojam se uvodi tačno jednom, tamo gde ga je istorija prvi put zahtevala. Preporučeno je čitanje redom, ali svaki deo stoji i sam.

I. Posmatranje bez objašnjenja

1. Ćilibar i magnetit: dve tajne antike
Milet, VI vek p.n.e. · Tales, magnetit i kineski kompas

2. Gilbert: čovek koji je razdvojio ćilibar od magneta
London, 1600. · Terela, versorijum i reč electricus

3. Sumporna kugla: mašina koja pravi elektricitet
Magdeburg, XVII vek · Gerike, vakuum i prve varnice

4. Grej i Hoksbi: elektricitet uči da putuje
London, 1706–1729. · Provodnici i izolatori

5. Diufe i dva elektriciteta
Pariz, 1733. · Prvo pravilo: isto se odbija, različito privlači

6. Lajdenska boca: elektricitet konačno može da se sačuva
Kamin i Lajden, 1745–1746. · Prvi kondenzator

7. Frenklin: plus, minus i munja
Filadelfija, 1747–1752. · Održanje naelektrisanja i gromobran

II. Merenje i struja

8. Kulon: elektricitet postaje broj
Pariz, 1785. · Torziona vaga i zakon obrnutog kvadrata

9. Galvani i Volta: struja koja traje
Bolonja i Pavija, 1780–1800. · Žablja noga i voltin stub

10. Ersted i Amper: igla koja je skrenula
Kopenhagen i Pariz, 1820–1827. · Struja pravi magnetno polje

11. Om: struja, napon i otpor
Keln, 1825–1827. · Zakon koji je odbačen pa prihvaćen

III. Polje

12. Faradej I: magnet koji pravi struju
London, 1821–1834. · Indukcija, generator i motor

13. Faradej II: prostor prestaje da bude prazan
London, 1837–1852. · Silnice i ideja polja

IV. Kolo i priprema

14. Kirhof: kako se računa razgranato kolo
Kenigsberg, 1845. · Pravila o čvoru i konturi

15. Džul: koliko struja košta
Salford, 1840–1843. · Toplota, snaga i održanje energije

16. Henri: zašto varniči na prekidaču
Olbani, 1829–1832. · Samoindukcija i induktivnost

17. Tomson: silnice dobijaju matematiku
Glazgov, 1841–1866. · Potencijal i transatlantski kabl

18. Veber i Kolrauš: broj koji niko nije prepoznao
Getingen i Lajpcig, 1832–1856.

19. Vektorska analiza: alat za polje
Gradijent, divergencija, rotor i operator ∇

V. Maksvel

20. Maksvel: četiri jednačine
Kembridž i London, 1855–1865. · Struja pomeranja

21. Maksvel: talas koji je bio svetlost
London i Karlsrue, 1862–1888. · Hercov dokaz

VI. Energetika

22. Naizmenična struja: faza, reaktansa i impedansa
Efektivna vrednost i faktor snage

23. Tesla: polje koje se okreće
Grac, Budimpešta, Njujork, 1875–1888. · Asinhroni motor

24. Rat struja: Edison protiv Vestinghausa
Njujork i Nijagara, 1882–1896.

25. Trofazni sistem: tri žice koje su osvetlile svet
Berlin i Frankfurt, 1889–1891.

26. Hevisajd i Pojnting: gde zaista teče energija
Engleska, 1884–1893. · Kraj serijala

ZA KOGA JE OVO PISANO

Pretpostavlja se poznavanje algebre i trigonometrije. Vektorska analiza se uvodi u devetnaestom delu, tamo gde je istorijski i postala neophodna. Fizika se gradi iz nule.

Tekstovi su namenjeni đacima elektrotehničkih škola koji žele više od udžbenika, studentima i inženjerima koji obnavljaju gradivo, i svakome ko voli da zna zašto je nešto otkriveno, a ne samo šta.